Posledice zagađenja vazduha

Zimski smog pojavljuje se najčešće i najviše u centralno, južnoj i jugoistočnoj Evropi. Zato su vlasti u državama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije korišćenja fosilnih goriva u zagrevanju domćcinstava.

---

Načini na koje možete smanjiti zagađenje vazduha

1. Vozite manje: Hodajte ili vozite bicikl. Kupujte preko interneta ili telefonom. Služite se javnim prevozom.
2. Vozite pametno: Pametna vožnja održava zagađenje na minimumu: Ubrzavajte postepeno. Držite se ograničenja brzine. Ne punite rezervoare do vrha. prijavite vozilo koje se dimi (obratite se lokalnoj ekološkoj organizaciji). Kada kupujete automobil tražite onaj koji najmanje zagađuje ili električni auto koji ne zagađuje.
3. Izaberite ekološke proizvode: Evo nekoliko načina da se rešite proizvoda koji zagađuju: Koristite farbe bazirane na vodi. Boju nanosite četkom, a ne raspršivačem. Koristite električni roštilj. Štenja pomaže da se smanj zagađenje vazduha. Kad god upalite fosilno gorivo zagađujete vazduh. Koristite manje benzina, prirodnog gasa i struje(termoelektrane spaljuju fosilana goriva da bi regenerisale struju) : gasite svetlo kada napustite prostoriju, koristite ”štedljive” sijalice, koristite ventilator umesto er-kondišna…
4. Nemojte pušiti: Aerozagađenje je problem, kako napolju tako i unutra. Evo nekoliko načina da smanjite zagađenje u kući, školi ili na radnom mestu: Ako neko iz vašeg društva puši, pošaljite ga napolje. Neki proizvodi poput hemikalija za čišćenje  sadrže opasne materije i imaju otrovna isparenja-koristite ih napolju.

Najveći izvor zagađivanja vazduha

Čist vazduh

Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. 

Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagadjujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivača.

Najčesće zagadjujuće materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikročestice čađi. Specifične zagadjujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti. 

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju.